- Veći broj progama u istom kanalu odezbeđena je MPEG 4 kompresijom.
- Veća otpornost na smetnje postignuta je uvođenjem rotiranog konstelacionog dijagrama, drugačijom organizaciom makroblokova i većim zaštitnim intervalom.
- Veći bitski protok omogućen je većim brojem nosilaca- modulaciona šema 256-QAM, što je od posebnog značaja za emitovanje u HD rezoluciji.
| DVB-T | DVB-T2 | |
|
Kompresioni standard |
MPEG-2 (MPEG-4 Slovenija) |
MPEG-4.10 (H264/AVC) |
|
Broj programa |
4-6 SDTV 1HDTV |
14-16 SDTV 4HDTV |
|
Modulaciona šema |
QPSK 16-QAM 64-QAM |
QPSK, 16-QAM , 64-QAM, 256-QAM |
|
Kodni količnici |
1/2 2/3 3/4 5/6 7/8 |
1/2 3/5 2/3 3/4 4/5 5/6 |
|
Nominalna širina opsega |
8MHZ, 7MHz (-> 6MHz, 5MHz) |
10MHz, 8MHz, 7MHz, 6MHz, 5MHz, 1.7MHz |
|
(I)FFT mod rada |
2K, 4K |
1K, 2K, 4K, 8K, 8K+, 16K, 16K+, 32K, 32K+ |
|
Zaštitni interval |
1/4, 1/8, 1/16, 1/32 |
1/4=64/256, 19/128=38/256, 19/256, 1/16=16/256, 1/32=8/256, 1/128=2/256 |
|
Emisioni mod |
SISO |
SISO, MISO (SIMO, MIMO) |
|
Konstelacioni dijagram |
Fiksni |
Rotiran: 29 [QPSK] 16.8 [16-QAM ] 8,6 [64-QAM] 3.57 [256-QAM] |
|
Sinhronizacija SFN mreže |
GPS (10MHz/1s) |
GPS (10MHz/1s), utiskivanje kašnjenja T2-MI modulatore |
|
Insertovanje programa |
Raspakivanje i potom multipleksiranje |
Bez raspakivanja, na izlazu GATEWAY-A se pridodaje inserter za dodatne programe |
|
Minimalni nivo upotrebljivog polja za iste emisione parametre |
56dB µV/m [650MHz, FX, 95%L] ITU |
53dB µV/m [650MHz, FX, 95%L] EBU Tech 3348, may 2011. |
Veći broj programa podrazumeva i potencijalno veći broj TV stanica kojima će biti omogućeno emitovanje. Na taj način će korist od prelaska na DVB-T2 standard osetiti kako gledaoci (kojima će se proširiti ponuda programa i omogućiti bogatiji izbor), tako i država (koja će moći da prihoduje od većeg broja emitera).
Ovu mogućnost emitovanja još većeg broja TV programa omogućili su razvoj i dalje unapređenje metoda kompresije digitalnog signala. Naime, ove metode obezbeđuju mogućnost daljeg sažimanje podataka o TV slici tako da zauzimaju još manje mesta u okviru istog TV kanala, nego u slučaju korišćenja DVB-T. Na ovaj način se dodatno oslobađa mesto u jednom TV kanalu za neki drugi sadržaj-program ili servis.
Proizvod ovih napora da se iznađe način za efikasnije korišćenje postojećih kanala je nov kompresioni standard – MPEG 4 verzija 10 (H.264/AVC).
Veoma je bitno naglasiti da sve ove prednosti dolaze uz određenu cenu. Ona se ogleda u neophodnosti promene prijemne opreme. Prijem signala koji je obrađen MPEG 4 standardom je jedino moguć korišćenjem posebnog digitalnog prijemnika. Naime, TV signal je sada sažet i gušće upakovan u kanal, pa ga je potrebno i raspakovati na odgovarajući način, pomoću posebnog posebnog set top box-a namenjenog prijemu DVB-T2 signala. Taj prijemnik je opremnjen MPEG 4 dekoderom. Ovo praktično znači da će čak i gledaoci koji su kupili FULL HD tv prijemnike (predviđene za prijem digitalnog signala u DVB-T standardu, bez korišćenja set top box-a), morati da ih povežu sa novim set top box-om koji u sebi ima MPEG 4 dekoder. To je veoma značajna stavka o kojoj je potrebno voditi računa prilikom donošenja odluke o modelu tv prijemnika koji se kupuje.
DVB-T2 je posebno razvijan imajući na umu potrebu, koja će se neminovno javiti u narednom periodu, za emitovanjem sve većeg broja programa u HD rezoluciji.
Takođe, nije zamenariva ni činjenaica da je za emitovanje signala po DVB-T2 standardu potrebno i značajno manje električne energije-energetski je ekonomičniji.
Sada, polako, mnoge zemlje prelaze sa DVB-T na DVB-T2. Naša zemlja se vrlo rano, još među prvima opredelila za DVB-T2 standard, dok je taj koncept još bio u povoju, prepoznavši na vreme njegove prednosti.
Treba napomenuti i to da DVB-T i DVB-T2 nisu jedini standardi oko kojih je postignut dogovor. Postoji ih još nekoliko različitih. Neki važe za prostor severne Amerike, drugi za prstor južne, a posebni za teritoriju Kine, itd.
